Veroslava Stanković otkrila dvije voćke koje NAJVIŠE goje: Posle njih izgledaćete kao bumbar, urnisaće vas

Ukoliko je duži vremenski interval tokom kojeg unosite veću količinu može doći do promene glikoregulacije, odnosno do porasta glikemije, a samim tim može tokom vremena da dovede do pojave gojaznosti, hiperinsulinemije i dijabetesa tipa 2″.

Voće i povrće je puno vitamina, minerala, vlakana i odlično je za zdravlje, ali to ne znači da možemo da ga jedemo u neograničenim količinama, jer ono ipak sadrži šećer. To je slatkiš iz prirode sa kojim ne treba preterivati.
– Oko 200 grama voća dnevno je sasvim dovoljno, tom količinom se unosi dovoljna količina svih mineralnih materija koje su nam potrebne i dijetnih vlakana. Ako govorimo o sokovima, sveže ceđenim, to je količina od 120 do 150 mililitara dnevno, ne više. Povrće minimum 400 grama odnosno četiri porcije. Povrće nema šećera, ima mineralnih materija, dijetnih vlakana koja su nam neophodna za zdravlje čitavog organizma”, rekla je jednom prilikom za “RTS Oridnaciju” specijalista ishrane dr Veroslava Stanković.

Evo šta se dešava ako umesete previše šećera.

– Ukoliko je duži vremenski interval tokom kojeg unosite veću količinu može doći do promene glikoregulacije, odnosno do porasta glikemije, a samim tim može tokom vremena da dovede do pojave gojaznosti, hiperinsulinemije i dijabetesa tipa 2″.

Koje voće sadrži najviše šećera?
– Šljiva i grožđe sadrže najviše šećera, ne uzima se džabe grožđani šećer. Što se tiče lubenice i dinje, neverovatno je da lubenica ima veći glikemijski indeks od dinje, a dinja je naizgled slađa, ali opet ima manju količinu vode od lubenice, tako da je možda preporuka dinja koja ima i veću nutritivnu vrednost u odnosu na lubenicu”, rekla je dr Stanković za RTS.

Ovo voće se najteže vari.
– Šljive i kruške spadaju u voće koje je teže za varenje zato što imaju veću količinu dijetnih vlakana. Inače je to izuzetno zdravo voće. Što se tiče kajsije, breskve, oboje su obojeno voće koje ima veliku količinu beta karotena i ostalih fitonutrijenata koji imaju antioksidativnu ulogu. Ne bih zaobišla kupinu, jagoda je već prošla, malina, sve to bobičasto voće koje je prebogato fitonutrijentima, pomaže u borbi protiv karcionoma, slobodnih radikala, za podizanje imuniteta”.