KAKO KOMUNICIRATI S DEMENTNOM OSOBOM: Ovo su najvažniji koraci koji će smiriti i vas i osobu sa kojom pričate
Naoružajte se strpljenjem, ne budite nervozni, bučni i grubi kad se obraćate obolelima. Prepoznavanjem i prihvatanjem njihovih osećanja možete da sprečite njihovu dodatnu patnju
Većina ljudi nakon prvog šoka koji nastupa kad saznaju da neki član porodice boluje od demencijenailazi na brojna pitanja vezana za tu bolest jer su poprilično zbunjeni novonastalom situacijom. Osobe koje neguju ovakvog bolesnika teško podnose njegove stalne promene ponašanja, koje često dovode i do promena u međusobnim odnosima. Jedno od najčešćih pitanja jeste kako se ponašati i razgovarati sa obolelom osobom.
Evo nekoliko korisnih saveta…
Pozitivno raspoloženje kao oblik interakcije
Vaš stav i govor tela su oblik komunikacije kojim prenosite svoja osećanja i misli na dementnu osobu, što je ponekad i više od reči. Pozitivno raspoloženje i ljudski pristup u kojem izraz lica, ton glasa i fizički dodir igraju ulogu treba da prenose osećaj ljubavi.
Usmerite svu svoju pažnju na obolelog
Pre razgovora pobrinite se da otklonite sve izvore buke. Obratite se dementnoj osobi imenom, a ponekad i dodir pomaže da ona bude usmerena na vas. Ako sedi, spustite se do nivoa njenog pogleda i s njom u kontinuitetu održavajte kontakt očima.
Trudite se da vaše poruke budu jasne
Koristite što jednostavnije reči i rečenice. Govorite polako, razgovetno i mirnim tonom. Suzdržite se od podizanja glasa, umesto toga se malo stišajte. Ako vas osoba nije razumela prvi put, neka vam ne bude teško da ponovite poruku. Ako još uvek ne razume, sačekajte nekoliko minuta i preformulišite pitanje. Koristite imena ljudi i mesta umesto zamenica ili skraćenica.
Dodir podrške je jako važan
Nemojte pokušavati da ih ubedite da greše. Ponekad držanje za ruke, dodirivanje, grljenje i pohvale mogu dati odgovor ili pozitivnu reakciju kad se najmanje nadate.
Postavljajte jednostavna pitanja, jedno po jedno
Na primer, nemojte postavljati pitanja kao što su: “Želiš li da obučeš belu ili plavu košulju?” Bolji način je da pokažete obe košulje kako biste dementnoj osobi vizuelnim putem omogućili izbor.
Budite strpljivi u čekanju odgovora
Trudite se da slušate značenje izrečenog dešifrujući i osećanja koja su u samoj reči, ali i ponašanju. Reagujete smireno ako duže čekate na odgovor.
Podstičite na aktivnost
Podstaknite osobu da samostalno izvodi što više aktivnosti za koje vidite da može. Korišćenje vizuelnih znakova, kao što je pokazivanje rukom gde treba staviti tanjir ili kako da uzme čašu, može biti vrlo korisno. Samo se naoružajte strpljenjem.
Sećanja na prošlost često deluju umirujuće
Mnogi ljudi s demencijom ne mogu da se sete šta se dogodilo pre sat vremena, ali se jasno sećaju svog života pre 45 godina. Izbegavajte postavljanje pitanja koje je vezano za kratkotrajno pamćenje, kao: “Šta si jela/jeo za ručak?” Radije im postavljate pitanja koja se odnose na dalju prošlost, podsetite ih na mladost i neke lepe i srećne trenutke.
Šalite se
Služite se humorom kad god je to moguće, ali nikad ne zbijajte šale na račun dementne osobe.
Ne kritikujte ponašanje bolesnika
Ako kritikujete dementnog bolesnika, samo ćete ga opteretiti, oneraspoložiti i nećete mu pomoći. Kritika za njega znači da tražite nešto što on najverovatnije ne može da razume i ispuni. Ono što je za vas logično, za njega – nije.
stil
